Prelomi ramena Hirurgija ramena

Tekst je preuzet sa:

Kako nastaje prelom ramena?

Prelomi ramena mogu nastati kao posledica povrede: povreda ramena prilikom pada direktno na rame, povrede u saobraćajnoj nesreći, bavljenja ekstremnim sportovima. Rame je vrlo kompleksan zlob, pa su tako i prelomi često komplikovani. Do preloma ramena može doći na jednom ili više mesta u ramenu.

Tipovi preloma u ramenu

Sam zglob ramena čine 3 kosti: nadlaktica (humerus), ključna kost (klavikula) i lopatica (skapula). Prelomi u ramenu mogu biti različiti i variraju u zavisnosti od životne dobi. Kod dece, najizloženija povredama je ključna kost, dok kod odraslih najčešće dolazi do preloma u predelu glave nadlakatne kosti (proksimalni humerus).

• Prelom ključne kosti je obično posledica pada i najčešći je kod mlađih, aktivnih osoba. Ključna kost ima veliki potencijal zarastanja pa je uobičajeni tretman konzervativni - ruka u trougloj marami (mitela). Operativni zahvat se preporučuje u slučajevima velike deformacije na mestu preloma, višestrukih (kominutivnih) preloma ili kada je ugrožena koža pa preti da postane otvoreni prelom.

• Prelom gornjeg dela nadlaktice javlja se najčešće kod starije populacije (preko 65 godina). Ukoliko je u pitanju prosti prelom nadlaktice (tzv. dvodelni prelom nadlaktice) i ukoliko je položaj koštanih fragmenata zadovoljavajući, lečenje je konzervativno – trouglom maramom. Ukoliko je prelom nadlaktice iz više fragmenata, oni su često pomereni (dislocirani) i tada se preporučuje hirurška intervencija. Najčešće se pod pojmom preloma ramena podrazumeva ovaj prelom.

• Prelom lopatice je redak jer je ova kost dobro zaštićena grudnim košem i okolnim mišićima. Do preloma lopatice dolazi usled ozbiljnijih trauma prilikom direktnog udarca ili pada na rame (na primer, sa motora ili sa velike visine. Prelom lopaice često je udružen sa povredama grudnog koša.

Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimkom, a nekada je potrebno uraditi i CT skener povređenog ramena kako bismo dobili precizniji uvid u vrstu preloma.

Simptomi

Opšti simptomi preloma u ramenu su: bol, otok, nemogućnost pokretanja ramena, deformitet, krckanje pri pokretima. Pored opštih, postoje i specifični simptomi u zavisnosti od mesta, tj. tipa preloma:

• Prelom ključne kosti - deformitet, ograničenje pokreta (ali ne toliko kao kod preloma humerusa)

• Prelom humerusa - veliki otok u ramenu, veoma ograničena pokretljivost, jak bol

• Prelom lopatice - bol, otok, modrice

Lečenje

• Neoperativno lečenje je najčešće trouglom maramom (mitela), u trajanju 4 - 6 nedelja u zavisnosti od stepena stabilnosti preloma. Prelom zarasta tyv. "mekim kalusom" za oko 2 nedelje i postaje stabilan, tako da se najčešće nakon toga dozvoljavaju pokreti u ramenu i kreće sa pasivnim treningom.

• Operativno lečenje ima za cilj da se polomljeni fragmenti dovedu u prvobitni položaj i stabilizuju. Uglavnom se primenjuje kod preloma gornjeg dela nadlaktice, pri čemu se stabilizacija najčešće sprovodi pločicom i šrafovima ili tzv. klinom. Ukoliko se, nakon što prelom sraste, ne dobije zadovoljavajući obim pokreta, preporučuje se vađenje pločice i tzv. release (popuštanje, oslobađanje od priraslica) ramena. Prelomi ramena, bez obzira na način tretiranja, često za posledicu imaju smanjenu pokretljivost ramena, a ponekad i bolove pri pokretima.

• Fizikalna terapija u vidu treninga (kineziterapije) je neophodna da bi se povratili pokreti u ramenu. Jako je bitno što ranije početi sa pasivnim vežbama, bilo da se sprovodi operativno ili neoperativno lečenje, da bi se predupredila ukočenost. Sa aktivnim vežbama se kreće nakon što prelom sraste, najčešće nakon 6 nedelja. Terapija je dugotrajna i često nije moguće povratiti pun obim pokreta.